Klimatski modeli protiv osmatranja! / Models vs observations!

Upravo završena 2023., je najtoplija godina u Srbiji, od 1951. od kada postoje sistematizovana osmatranja na celoj teritoriji, dok je u slučaju Beograda ovo bila najtoplija godina od 1888., od kada je počela sa radom meteorološka opservatorija na Vračaru.

Klimatski modeli su jedan od razloga zašto ovo ne iznenađuje one koji istražuju klimu i klimatske promene.

Na slici dole, prikazano je odstupanje prosečne godišnje temperature u Srbiji dobijeno iz rezultata 8 klimatskih modela (za 2 scenarija), koji su preuzeti sa Digitalnog atlasa klime Srbije, zajedno sa osmotrenim vrednostima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i Copernicus ECMWF reanalizom.

Nažalost klimatski modeli ne mogu da nam daju tačnu sliku promene klimatskih uslova iz godine u godinu, to je upravo i razlog zašto se u istraživanjima koristi više modela (tzv. ansambl). Međutim više su nego dobri koda su u pitanju promene u dugoročnim srednjim vrednostima, trendovima i promenama u učestalosti i intenzitetu ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja.

Tokom projekta EXTREMES koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, istraživači Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta koristiće klimatski model EBUPOM, da bi bolje razumeli promene koje nas očekuju u budućnosti, posebno kada su u pitanju ekstremni događaji u Srbiji. Inače, rezultati ovog modela, koji je razvijen na Institutu, deo su i digitalnog atlasa IPCC, koji je objavljen 2021. u okviru šestog izveštaja ove organizacije.