Loptaste munje, misterija ili stvarnost

Loptaste munje su jako retka i neobična svetleća električna pojava kvazisfernog oblika (oblika sfere, kruške, prstena, plamena i razne druge nepravilne forme), prečnika 20–40 cm, osmotrene u blizini grmljavinskih oblaka. One se obično kreću kroz vazduh, kao da plivaju, ili lebde, bez kakvog čvrstog oslonca, pri čemu se čuje zviždanje, fijukanje, ili šištanje. Njihov životni vek je tipično nekoliko sekundi, a može ići do čak 15 min, pri čemu nestaju tiho ili eksplodiraju. Održavaju konstantnu luminoznost tokom svog života, boje između narandžaste i crvene, ili je to kombinacija plave i bele.

Postoji više teorija nastanka loptastih munja. Jedan od velikih problema u teoriji loptastih munja je objašnjenje njihovog relativno dugog života. Pomenućemo noviju teoriju relativističkih elektrona (Wu, 2016) koja sugeriše da se na vrhu linijske munje 🌩 može stvoriti skup relativističkih elektrona koji prouzrokuju snažno mikrotalasno zračenje. Mikrotalasno zračenje dalje jonizuje okolni vazduh, a pritisak zračenja evakuiše nastalu plazmu, formirajući sferni mehur u plazmi koja stabilno održava zračenje što objašnjava njihovu konstantnu luminoznost tokom života.

Za više detalja pogledajte knjigu Atmosferski elektricitet docenta Nemanja Kovacevic, preporučenu literaturu za master studente smera meteorologija na Fizičkom fakultetu.